Цига је надимак нашег пекара који је надалеко познат по својим ђаконијама. Нема детета које му не зна име, када пролази улицом око њега је чопор деце, вика и граја, а и старији га много поштују и уважавају. Постао је неизоставни део нашег села, а такође и нашег живота. Он своју причу почиње овако :'' Када сам био млад нисам волео школу и није ми ишла од руке, па је отац одлучио да будем шегрт код њега и да научим занат пекара''. још каже :''После диска би ме ставио пред пећницу и тако би целу ноћ провео поред ватре пекући хлеб, кифле и преце, нисам се много бунио па ево ме и данас овде.'' Цига је данас већ деда и то не било какав, он обожава децу и она њега, с поносом се сећа и прича о својој младости и прошлим временима.