У Ковиљу овај занат је настао још давне 1886. године и опстао је до данас. Занат се преноси са колена на колено тако је и чика Пера наследио вештину од свог оца који се иначе први бавио поткивањем у нашем селу. Он прича да је раније било доста посла, људи су држали пуно коња и свашта се ковало од раоника и осталих машина које су волови вукли до гвоздених санки за децу. Доласком механизације овај посао полако одумире, уместо воловске и коњске запреге на њивама посао обављају савремене пољопривредне машине. Мада у Ковиљу овај посао опстаје због породица које су једноставно заљубљене у прелепе беле чилаше и црне липицанере.